U poslednjih nekoliko godina omiljene glasonoše proleća su mi vezice sremuša na pijaci. Naravno da bih više volela da živim u kućici u šumi i da me sremuš tiho obraduje jednog jutra u dvorištu… ali dok se to ne dogodi, moram da kažem “Hvala” svim bakicama i dekicama koji ga uberu za mene i donesu na svoje gradske pijačne tezge. Sezona sremuša je nažalost prekratka – samo mesec dana, pa treba biti spreman i iskoristiti je: tri…. četiri….vreme teče SAD! Ja ga najviše volim sirovog u salatama, termički neobrađenog sa očuvanim svim bogatstvom u tim zelenim listovima. Kada ga i želim u čorbici, prvo je malo rashladim a onda zajedno sa grubo iseckanim sremušem izmiksam u krem čorbu ili još bolje – ubacim ga u gaspaćo hladne čorbe. No, ti će recepti i fotke sačekati iduću sezonu a do tada evo recepta za sirovi namaz koji se maže u debelom sloju 🙂 SASTOJCI

• 1 velika šolja oljuštenog semena sirovog suncokreta
• 2 čena belog luka (ukoliko ne volite naglašen ukus belog luka, izostavite. Sremuš će svakako dati isti “šmek” – ne zvao se za džabe i divlji beli luk)
• 3 supene kašike sveže ćeđenog soka od limuna
• 2 supene kašike delikatesnog odgorčenog kvasca (nutritional yeast – daje sirast ukus, može se izostaviti)
• 1 veza sremuša
• voda
• so i biber po ukusu

Šolju sirovog suncokreta potopiti u činiji sa dosta mlake vode i ostaviti da odstoji. Što duže to bolje a najbolje tokom noći. Nemojte da vas ujutro iznenadi mutna voda puna nečistoća. Prosuti tu vodu, usuti čistu a potom među dlanovima “trljati” suncokret kako bi se tanka opna skinula sa semena. Ta opna se izdvaja na površini vode pa ju je lako izdvojiti. Čisto i oceđeno semenje ubaciti u najjači blender koji posedujete, zajedno sa svim ostalim sastojcima i oko 1/3 šolje vode. Blendati stpljivo dok se ne dobije ujednačena masa. Dodati još vode po potrebi. Začiniti po ukusu.

Ovaj namaz može postati i sos sa pastu ili  zanimljivo punjenje za pitu (uz seckano povrće) ili kiš ili razne vrste musaka, složenaca pa čak i lazanji. Mislite o tome… 😉