Bila sam na 3. godini studija kada sam dopustila sebi da mi se dopadne, do tada uvek izbegavana – roza boja. I to ne bilo koja roza boja. Magenta roza. Vrišteća. Zapravo, na trenutke sam bila u nedoumici da li je obožavam ili mi je grozna. Ali ipak, na završnom radu iz Projektovanja te godine se vrlo upadljivo našla, baš ta roza, vrišteća, uz sivu i crnu da je pripitome.
Tom magentom je počela ali i završena moja “roza faza”.
A onda sam rodila ćerku. 🙂 Vama koji još uvek niste roditelji moram otkriti da na odeljenjima dečije odeće imate dva odeljka: plavi i rozi. Ništa između. Dobro, pronađe se poneki komad odeće u crvenoj, žutoj, zelenoj ili narandžastoj, ali i na njima su cvetići, srculenca i vile ili traktori, automobili i fudbalske lopte. Možete zamisliti kakav mi je bio problem kupiti bebi odeću unapred, obzirom da nismo želeli da saznamo pol sve do rođenja.
– “Dobar dan. Dečak ili devojčica?”
– “Ne znamo. Imate li nešto uniseks?”
-“Mhmmm.. pa nisam baš sigurna”.
Na posletku sam se snašla, naručivala iz inostranstva šarene bodiće i štramplice, benkice i zekice na tufne, štrafte, sa zekama i medama, preslatko i za seku i za batu.
I bi seka. I krenuše da dolaze gosti. Za par meseci smo u stanu odjednom imali sve moguće nijanse roze boje. Od prljavo roze, preko bebi roze pa sve to šljašteće, koja skoro pa svetli u mraku. Jasno vam je da mojoj “radosti” nije bilo kraja. 😛
Ćerkica sada ima četiri godine. Sama bira odeću a omiljena boja joj nije roza. Bože, hvala ti! 🙂
Elem, postoji šansa je moja roza faza iznova u najavi – ali ovog puta u kuhinji. Boja ovog namaza me je oduševila. Toliko da mi je žao da ga jedemo, najozbiljnije vam kažem.
Ne brinite, nije pun veštačkih prehrambenih boja. Tajni sastojak je – već ste shvatili, cvekla. Da budem iskrena, ne koristim je često u kuhinji (znam, znam, to se valja menjati), ali eto, pre neki dan, dok sam spremala porudžbinu za rođendansko slavlje jedne devojčice, pade mi na pamet na višak cvekle pomešam sa viškom humusa (a i kakvo je to slavlje devojčice bez i roze hrane :D). Bingo! Ukus je odličan, cvekla daje intenzivnu boju ali ukusom uopšte ne dominira, verujte mi. Daje finu slad, koja potaman pristaje kiselkastom limunu.
Te iste večeri još jedno (ob)radovanje. Dobili smo na poklon poseban, ručno pravljeni tanjir od prijatelja Igora Stangliczkog, sjajnog čoveka, muzičara i dizajnera (http://stang.rs/). Misfitsi (muž je birao, a kao da sam ja) na sredini vraćaju u teenage dane, a roza postaje punk. Ili neo punk. Hm. 🙂
Recept za humus sam već ranije objavila. Dodatak je, naravno, cvekla. Limun sam za nijansu smanjila a ko voli može dodati i rendanu koru limuna.
Mažite na hleb. Umačite povrće, prste. Ili samo gledajte i uživajte u prelepoj rozoj. 🙂
SASTOJCI:
- 350g skuvane leblebije
- 1 cvekla srednje veličine
- 5 supenih kašika tahini paste putera od susama (oko 70ml)
- ceđeni sok od 1 limuna (oko 20-30ml) + rendana kora limuna po želji
- 2 češnja belog luka
- 1 kašičica soli (ili manje, prilagodite svom ukusu)
- prstohvat bibera ili čilija (ukoliko volite ljuto)
- 3 kašike devičanskog maslinovog ulja
- nekoliko kašičica vode ili tečnosti u kojoj su se leblebije kuvale ili stajale u tegli (to je ona čuvena aquafaba – ne bacajte je već napravite preukusan čokoladni mousse po mom receptu sa bloga).
- semenke i klice po želji za ukrašavanje (ja sam posipala ekspandiranim amarantom i klicama slačice)
PRIPREMA:
- Skuvajte ili ispecite (uvijenu u foliju) cveklu u ljusci, ogulite i iseckajte na manje delove.
- Sve sastojke stavite u blender/ secka i dobro ih proradite. I štapni mikser se pokazao kao dobra alatka. Postepeno dodajte tečnost tj. aquafabu te prilagodite gustinu vašoj želji i radu vašeg blendera.
