Dok smo bili na godišnjem odmoru, mislila sam o predstojećim obavezama i planovima, trudnicama i kućnim porođajima na kojima ću ih podržavati, mislila sam o receptima koje ću zapisivati, jelima koje ću fotografisati, o hlebovima koji će se rascvetavati u rerni, o svim tim bojama i mirisima, o tome kako ću sada napokon imati snage da idem redovno na trčanje koje sam prilično zapostavila. I radovala sam se svakoj toj pomisli, kao da se predamnom otvara jedan novi svet, svet bezgraničnih mogućnosti.
Vratili smo se sa planine. Pozdravili smo povetarac, cvrčke, ozvezdano nebo, narastajuću krišku Meseca, hladnu vodu iz potoka koja nas je uzbuđivala, uske utabane staze kojima smo se peli bosi, plašljive guštere, šarene leptire i jutarnju tišinu uz čaj od tek ubranog matičnjaka.
