Ranije sam imala običaj da početkom meseca makar 7 dana budem na skoro potpunoj sirovoj hrani. Pronalazila sam “challenge” grupe na internetu gde bi se nas nekoliko udružilo te bi smo svakodnevno razmenjivali iskustva, utiske, recepte i tako se međusobno podržavali. Nekad bi mi ti dani prolazili glatko a nekad je umelo biti izazovno kuvati  i spremati termički obrađeno (ali i dalje vegan) za muža a da znam da ja to neću niti probati niti jesti. Uhh.. omiljena pita sa tikvicama, zapečeni pikantni krompir, topla krem čorbica u kišnom danu ili hrskavi, mirisni tek ispečeni hleb. Verujte, nije bilo nimalo lako odoleti tim mirisima a ponekad bi i pala u totalni očaj i bila spremna da odustanem ali zato su na snagu stupale grupe podrške na internetu. Uvek mi je bilo važno da istrajem makar nedelju dana kako bi mi se telo malo očistilo i oporavilo od kuvane i začinjene hrane.

Već dugo nisam imala niz od nekoliko sirovih dana (zapravo ne sećam se kad sam imala i jedan ceo raw dan) jer bi u tom slučaju neprekidno visila u kuhinji i spremala jedno za muža, drugo za ćerkicu a treće za sebe. Nažalost, nisam jedna od onih koja bi mogla dane da provodi jedući samo voće. Mislim, verovatno bih mogla ali ne bi bila zadovoljna i srećna jer volim gurmansko pripremljeno, ukusno i raznovrsno. A ćerku i dalje dojim pa mi treba i malo “težih” i konkretnijih zalogaja (ili mi je dojenje super izgovor ? :))

Pre nekog vremena sam tokom tih svojih sirovih avantura smislila i nekoliko recepata za sajt poznanice Olivere, koja je inače odlična u pripremanju specijaliteta od presne biljne hrane. Tih dana sam baš bila inspirisana da se igram namirnicama a i imala sam vremena za eksperimentisanje jer ćerkica još nije jela čvrstu hranu iliti kuvala sam za jednu personu manje.

Bukovače volim da jedem na sve načine: pečene, pržene, dinstane, pohovane (ništa mi ne govorite za pohovanje, sve znam 😀 ) pa čak i sirove, nezačinjene. Ali pošto nisam sigurna da bi ih takve klot jeo i moj mužić  morala sam im dati neki pečat, malo šmeka – i to ne sa bilo čime, već sa njegovim omiljenim tamarijem. Mariniranje je bilo pun pogodak. Pošto ja kuvam šacometrijski a tačne mere nisam zapisala sad ću napisati odokativno.

SASTOJCI:

• pakovanje bukovača
• 6 kašika tamari sosa (zamenski može i soja sos bez šećera i konzervansa)
• 2 kašike soka od đumbira
• 4 kašike namaza od indijskih oraha
• seckano povrće – zelena satala, crni luk, paradajz, paprika
• 2 kašike semena golice
• 1 kašika chia semenki

Bukovače očistiti od nečistoća vlažnim ubrusom. Ukoliko su bukovače velike, prepoloviti ih ili iseći na manju parčad. Poslagati ih u pliću i širu posudu u jednom sloju. U zasebnoj posudi izmešati tamari i sok od đumbira (komad đumbira se izrenda na najsitnije rende a potom iscedi sok). Dobijenu marinadu posuti preko bukovača. Ostaviti u frižideru nekoliko sati. Bukovače će otpusiti svoj sok tako da će se marinade biti još više. MMmm njam njam.

Povrće po želji se isecka, pomeša sa biljnim namazom od indijskih oraha (recept očekujte uskoro). Preko toga poslagati bukovače (prethodno ih malo ocediti od marinade), posuti golicom i chia semenkama.