Imam popriličan problem da održim kontinuitet. Džaba dajem obećanja sebi i nekima od vas da ću biti redovnija iprisutnija kada me tako lako ponesu trenuci, aktivnosti, obaveze, umor…  Nedelje se nanižu, a ponekad čak i meseci, a da ništa ne podelim sa vama.

Mislim da će me sve mame koje su po ceo dan same sa malom decom i psom gratis razumeti.

Ne  pada mi teško deo sa kuvanjem. Osim, naravno, kada se to događa simultano  uz motrenje bebe koja puzi 100/h i u fazi je otkrivanja najnezgodnijih delova stana i četvorogodišnjakinje koja želi da se igra doktora i vezuje mi zavoj oko glave ili traži da joj čitam po-hiljaditi-put-istu knjigu. Eh, a mislili ste da novi recepti nastaju planski, da ih natenane priprepam, pažljivo vagajući i premišljajući sastojke i začine? Nadam se da će jednog dana (moj muž bi sada sigurno  dodao:”A taj dan možda nikada neće doći”) biti tako a do tada ću morati da prihvatim “multitasking”-ovanje u svakom trenutku dana. I noći. (Primera radi, tokom pisanja ove uvertire za recept koja traje manje od pola sata, već sam tri puta išla da nanovo uspavam probuđenu bebu. Sad je red na stariju ćerkicu, pretpostavljam. Razumete o čemu vam pričam?).

I fotografisanje taze jela još nekako i uklopim, brzinski, sa nestrpljivom decom i večito gladnim psom koji vilene oko mene, a ja često nezadovoljna fotkama umirujem sebe mantrom “Kad deca porastu i kupim nov foto aparat – biće to sasvim druga priča”… I onda, kada sve to treba da stigne na blog – dogodi se zastoj. Kiksnem. Zato imam folder prepun neobjavljenih fotografija i novih jela, ideja… ali…

..ali zato, evo dajem reč (opet! 😀 ) da ću se manje opterećivati željom da recept bude isproban još nekoliko puta pre objave (pišite i vi svoje utiske i korekcije na recepte, zajedno ih možemo unaprediti), da fotke budu savršene (dovoljno su dobre takve kakve su) a tekst uz recept uvek promišljen i smislen (jer nisam ni ja uvek takva, jelte).

Od sigurno desetak recepata koji nestrpljivo čekaju da se rode ovde na blogu a onda nastave da žive i rastu u vašim kuhinjama, biram ove kolačiće sa čokoladom i lavandom. Jer je sveža lavanda na poljima. Jer su odlična užina za duge letnje dane (ali i kratke noći). I naravno, jer čokoladnih kolačića nikad nije dosta.

Neizmerna radost kad sam na pijaci ugledala baku koja sedi kraj kofe pune sa buketima lavande. Dok sam ih kupovala imala sam dve slike u mislima: lavanda u ormarima, lavanda u limunadi i lavanda u kolačima. Pogađate da je već iste večeri, pošto su deca zaspala, ceo stan zamirisao na ove kolačiće. A čokoladne mrvice od fine belgijske veganske čokolade kao da su čekale baš njih. Kakav spoj, to morate probati. Mislim da je moja omiljena kombinacija čokolade i narandže ozbiljno ugrožena.

Zdravi(ji) su tako da ih možete jesti bez (velike) griže savesti. Sastojaka je malo, spremaju se brzo a plus ih možete veoma lako prilagoditi svom ukusu dodajući suvo ili orašasto voće, semenke ili neke druge začine.

I brzo se spremaju, jeste li čuli?

SASTOJCI (za 10-12 kolačića)

• 120g speltinog brašna
• 60g kokosovog šečera (ili nekog drugog sećera po vašem izboru)
• 70g komadića posne čokolade sa što većim procentom kakaoa
• 50g/60ml otopljenog nerafinisanog kokosovog ulja
• 2-3 kašike biljnog mleka (koristila sam sojino, može bilo koje)
• 1/2 kašičice praška za pecivo
• 1/2 kašičice sode bikarbone
• štapić vanile
• prstohvat himalajske soli
• nekoliko cvetića lavande usitnjenih u avanu

 

PRIPREMA :

Pomešajte i dobro umutite otopljeno kokosovo ulje, mleko i šećer. Dodajte izdubljen štapić vanile (ili 1/2 kašičice arome vanile kao zamenu), prstohvat soli, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i promešajte opet. Prosejte speltino brašno (ovo jee opciono :)) i polako ga dodajte u smesu sa šećerom i uljem. Dodajte i čokoladu i lavandu (pre dodavanja sam odvadila 1/3 testa za decu bez lavande).

Pravite kuglice od testa i ređajte ih na pleh sa pek papairom, ostavljaući im prostora da ste “razliju” i pritom ne slepe). Pecite ih u već zagrejanoj rerni na 180’C, oko 15min ili dok ne primetite da ivice počinju da tamne.

Izvadite kolačiće iako će vam možda delovati nepečeni i mekani na dodir. Znajte da će očvrsnuti tokom hlađenja. Ostavite ih na plehu da se prohlade a onda ih umočite u kokosovo mleko, kafu ili čaj i zažalite što odmah niste napravili duplu meru.